Бир киши мардикор бозорига борди. "Хожатхонани кўчиргандик. Бир уюм нажас бор. Челаклаб ташиш керак. ". . . Эээ . . . Хамма ўгирилиб кета бошлади. Иккинчи куни яна борди. "Йўғ-е, бунақа иш қилмаймиз. Юклаб тушириш, ташиш бўлсайкан, бошқа гап дейишди. Ундан кўра, шу ерда кунни кечлаймиз". Учинчи куни бир йигит рўпара бўлди. "Майли ака. Розиман хар қандай ишга. Пулга жуда мухтожман. Аёлим рўза тутган, уйда егани нон йўқ!". Ука", - деди халиги одам, -"Мана бу 500 минг сизга. Хеч қанақа иш йўқ. Закот беришга хақиқий мухтожни қидирдим дермиш.
u hammaga o'xshagan oddiy inson... faqat... sal g'alatiroq, qaysarroq,injiqroq... arazchi, rashqchiroq... ko'zlari biram chiroyli... so'zlari ba'zan qo'pol,ba'zida kulgili... tabassumi yoqimli... gap kim xaqidaligini aytganim yo'q... lekin xar kim hayolida kimnidir o'ylagani aniq...