Фильтр
ALLOHNING BUYUK 99 TA ISMI.
Аллах ﻪﻠﻟﺍар-
Рахманﻦﻤﺣﺮﻟﺍар-
Рахимﻢﻴﺣﺮﻟﺍаль-
Маликﻚﻠﻤﻟﺍаль-
Къуддусﺱﻭﺪﻘﻟﺍас- Саламﻡﻼﺴﻟﺍаль-
Муъминﻦﻣﺆﻤﻟﺍаль-
Мугейминﻦﻤﻴﻬﻤﻟﺍаль-
Азизﺰﻳﺰﻌﻟﺍаль-
Джаббарﺭﺎﺒﺠﻟﺍаль-
Мутакаббирﺮﺒﻜﺘﻤﻟﺍаль- Халикъﻖﻟﺎﺨﻟﺍаль-
Бариъﺉﺭﺎﺒﻟﺍаль-
Мусаввирﺭﻮﺼﻤﻟﺍаль-
Гаффарﺭﺎﻔﻐﻟﺍаль-
Къаххарﺭﺎﻬﻘﻟﺍаль-
Ваххабﺏﺎﻫﻮﻟﺍар- Раззакъﻕﺍﺯﺮﻟﺍаль-
Фаттахﺡﺎﺘﻔﻟﺍаль-
Алимﻢﻴﻠﻌﻟﺍаль-
Кабедﺾﺑﺎﻘﻟﺍаль-
Баситﻂﺳﺎﺒﻟﺍаль-
Хафедﺾﻓﺎﺨﻟﺍар- Рафиъﻊﻓﺍﺮﻟﺍаль-
Муиззﺰﻌﻤﻟﺍаль-
Музилльﻝﺬﻤﻟﺍас-
Самиъﻊﻴﻤﺴﻟﺍаль-
Басырﺮﻴﺼﺒﻟﺍаль-
Хакамﻢﻜﺤﻟﺍаль- Адльﻝﺪﻌﻟﺍаль-
Латифﻒﻴﻄﻠﻟﺍаль-
Хабирﺮﻴﺒﺨﻟﺍаль-
Халимﻢﻴﻠﺤﻟﺍаль-
Азымﻢﻴﻈﻌﻟﺍаль-
Гафурﺭﻮﻔﻐﻟﺍаш- Шакурﺭﻮﻜﺸﻟﺍаль-
Алиﻰﻠﻌﻟﺍаль-
Кабирﺮﻴﺒﻜﻟﺍаль-
Хафизﻆﻴﻔﺤﻟﺍаль-
Мукъит
Qiyomat kunida odamlar maxshargohga
piyoda, oyoqlari tolgan, xorg'in holda
ketishayotganda bir tepalikda zar
choponlar kiygan, ulov minib ketayotgan
bir olomonga ko'zlari tusharkan. Shunda
piyoda ketayotgan odamlar savol qilishar ekan: nega biz juda qiyin, oyoqlarimiz
tolib, terlagan holda boryabmizu ular
ulovlarda, zar choponlar kiyib, holi
ketishayapdi, deb. Shunda Alloh ularga
aytar ekan: ular u dunyoda yashayotgan
paytlarida halol rizq topib, kambag'al, yetim-yesir, beva-bechoralarga mol, tuya
yoki qo'y so'yishib qurbonlik qilgan
insonlardir, minib olgan ulovlari o'sha
qurbonlik sifatida so'ygan hayvonlaridir,
o'sha hayvonlar bugun bularga asqotdi,
deb. Alloh barchamizga u
Хиндистонда бир жохил аёл бор эди.
Ўлаётган пайти хеч ким тушунмайдиган
тилда хадеб бир нарсалар деяверибди.
Уйдагилари унинг гапларига тушунмай
Мавлавий деган бир олимни бошлаб
келибдилар. Умрида араб тилида гапирмаган, хатто
намоз ўқимаган бу аёл, соф араб тилида
"Мана бу икки одам менга жаннатга
киринг!" деяптилар дермиш.
Мавлавий аёлнинг гапидан хайратга
тушиб, уйидагиларига дебди: - Бу аёл жаннатнинг башоратини
беряпти. Жаннатга кетяпман деяпти.
Бунинг қандай амали бор эди?
- Бу аёл беамал эди. Беамаллиги тугул
бадамал эди. Ярамас ишларни қилиб
ўтган эди. - Йўқ, яхшилаб ўйланглар. Бунинг
Худога ёққан бир яхши амали бўлганки,
жаннат башорати бериляпти.
Суриштириб-суришт
Таом емоқнинг йигирма бир суннати
бор: 1. Таомланаётганда оёқ кийимни
ечиб ўтирмоқ; 2. Таом ейишдан
олдин икки қўлни бўғимларигача уч
марта ювмоқ. Ҳадиси шарифда: “Ҳар
кимки таомдан олдин қўлини ювса, камбағалликдан эмин бўлғай”,
дейилган. 3. Таомни суфрада, яъни
дастурхонда емоқ; 4. Таом
сузиладиган идиш сопол ёки ёғочдан
бўлмоғи, зеро, бундай овқатланиш,
ҳам лаззатли, ҳам саломатликка жуда фойдали бўлиб, инсонни кибр
ва манманликдан узоқлаштиради; 5.
Таом билан бирга дастурхонга сирка
ва кўкат келтирмоқ, чунки сирка
келтирилган дастурхонда барака кўп
бўлиб, фақирликни кетказади; 6. Яхши ва камтарин ҳолда ўтирмоқ; 7.
Таомланишдан аввал “Бисмиллаҳ”ни
айтмоқ; 8. Ўнг қўл билан
Allohga ishonmaydigan mulhid -
dinsizlarning biri (Iloh yo'qligini
isbot qilishlik uchun)
musulmonlarning ulamolarini
tortishuvga chaqirdi. Tortishuvga
musulmoonlarning eng ziyrak olimlaridan birini tanlashdi, va
tortishuv vaqti belgilandi.
Belgilangan vaqtda barcha
musulmon olimni kutdi lekin u
kechikdi. Shunda mulhid
to'plangan musulmonlarga dedi; Olimingiz qo'rqib qochib ketdi
chunki u tortishuvda yuqazishini
va men sizlarga bu borliqni
yaratuvchisi yo'q ekanini isbotlab
berishimni biladida! Bu
mulhidning so'zi orasida olim keldi va kechikganiga uzr aytdi.
so'ngra aytdi; Men bu yerga
kelayotib daryoni kesib o'tishga
qayiq topmadim va qirg'oqda
kutib turgandim to'satdan
Qalam nega yozmadi? 1500 ga yaqin kitob
yozgan hindistonlik buyuk olim Ashraf Ali
Tahonaviy “Bayonul Qur’on” deb
nomlangan tafsirni yozayotgan paytlari
ayollari u kishiga ish buyuribdi: “qafasdagi
qushga donini berib, so’ng madrasaga keting”. (Shunday buyuk zotlarga ham
ayollari ish buyurarkan) Hazrat “Bayonul-
Qur’on”ning xayolida ayollarining gapini
esdan chiqarib, madrasaga ketaveribdilar.
Shu zotning shogirdlaridan Shafe’ Usmoniy
aytadi: “Agar bir odamning 1500 ta kitob yozishiga kimki shubha qiladigan bo’lsa,
unga ikki gunohkor ko’zim bilan
ko’rganimni aytib beray: “Men
Tahonaviyning qalamini qo’li tegmagan
holda kitobning ustida aylanib yotganini
ko’rganman”. O’sha kuni
Томчи-томчи сувдан ташкил бўлар кўл,
Сув тўхтаган замон пайдо бўлар чўл.
Мавлоно Румийдан қолмиш бир ҳикмат,
Ё ичингдек кўрин,ё ташингдек бўл! Ўн
беш кун умрингдан чиқаргин маъно, Риё
юзларига суртмагин хино, Ўнгингда тақвою, тушингда зино.. Ё ичингдек
кўрин,ё ташингдек бўл! Майлига,
ёвларинг сени зўр кўрсин, Майлига,
дўстларинг кўкрагин керсин, Аёлинг
яхши, деб гувоҳлик берсин... Ё ичингдек
кўрин,ё ташингдек бўл! Дўстларинг мақтовлар айтар дамида Лабингда
истиғфор турсин камида, Ҳадисдан сўз
очма қорин ғамида, Ё ичингдек кўрин,ё
ташингдек бўл! Ўзингни бировга андоза
қилма, Иймон ховлисига дарвоза
қилма, Фарз қолиб,нафлни овоза қилма, Ё ичингдек кўрин,ё ташингдек
бўл! Аллоҳга
Ёши улуғ бир киши ўғли билан
масофаси икки кунлик йўл бўлган
шаҳарга сафар қилдилар. Уларнинг юк
ортилган эшаклари ҳам бор эди. Чол
доимо:” Аллоҳ Таолонинг биз учун
яшириб қўйган ҳикмати буюкдир!” деган сўзни қайтараверарди. Улар
йўлнинг ярмига етганларида эшакнинг
оёғи синиб қолди. Чол:” Аллоҳ
Таолонинг биз учун яшириб қўйган
ҳикмати буюкдир!” деди. Юкларини
елкаларига ортиб йўлда давом этдилар. Бир оз муддатдан сўнг чолнинг оёғи
қайрилиб кетиб ҳеч нарса кўтаролмай
қолди. Оёғини зўрға судраб кетар ва:”
Аллоҳ Таолонинг биз учун яшириб
қўйган ҳикмати буюкдир! “ деб айтарди.
Чолнинг ўғли барча юкларни елкасига ортиб йўлда давом этдилар. Йўлда
чолнинг ўғлини илон чақиб олиб
оғр
ҚИПИҚ УЧУН АРРАЛАШГА УРИНМАНГ
ДЕЙЛ КАРНЕГИ
Мазкур жумлаларни ёза туриб, деразага кўз
ташлар эканман, боғимдаги лой ва тошга
солинган динозавр изини кўра оламан. Ушбу из
туширилган ашёни Йэль университетининг Пибоди музейидан сотиб олгандим. Менда музей
хазиначисининг хати мавжуд, унда айтилишича,
мазкур излар 180 миллион йил аввалги даврга
тегишли. Бу изларни ўзгартириш учун 180
милллион йил орқага қайтишга ҳаракат қилиш,
ҳатто эсини еган аҳмоқнинг ҳам калласига келмаса керак. Шу билан бирга биз орқага
қайтиб, безовталикни ҳис қила олмаймиз, 180
сония аввал нимаики ўтган бўлса, уни асло ортга
қайтаролмаймиз. Ваҳоланки, кўпчилигимиз
худди шундай ҳаракат қилиб, безовталикка
саба
- Турсангчи энди… - қоронғу бурчакда садо
келади…
Тонг ёришай деб қолган.
Ғира ширалик аломатлари сезилади уфқдан…
- Турақолсангчи - ҳаяжон қўшилди мунгли
садога. Ялиниш оҳангини ҳам сезиш мумкин эди.
Лекин ҳануз ўзгариш йўқ…ҳонада сукунат
изғийди…
Қўшни ҳовлидаги ҳўроз қичқиради…
Номалум садо эса ҳалигача сабрсизланишни бас
қилмасди… Кичик ҳонада бир жон ғафлатда …соат миллари
одимлайди…вақт тонгни қувмоқда
У эса ҳамон бесаранжом… Ниҳоят у уйғонди!
Уйқу аралаш кўзларини қўли билан артар экан,
ёнидаги соатга қаради ва шошилганча
ташқарига одимлади.
Таҳорат қилгач, тонги бомдодни ўқиди…
Ва яна ҳотиржам ётди жойига… - Қўрқиб кетдим-а – садо келди яна бурчакдан,
бу гал у ҳам х
Показать ещё